Tehnički deo:

Statički frekventni pretvarač u RHE Bajina Bašta ima funkciju pokretanja mašine motor-generator snage 310 MW u motorni rešim i sinhronizaciju na mrežu 220 kV. Isporučena oprema, montirana, ispitana i puštena u rad: dva suva srednjenaponska energetska transformatora, oramn SFP-a, srednjenaponsko postrojenje, relejna zaštita, srednjenaponski rastavljači, kablovi i merni transformatori, urađena prepravka ormana upravljanja M/G na RHE i SCADA sistema.

Društveni i ekonomski interes

Pomoću ovog projekta omogućeno je da hidroelektrana radi efikasnije zato što njeni agregati više neće biti angažovani i isključivani za potrebe pokretanja pumpnih agregata u RHE, već će moći da kontinuirano rade i proizvode zelenu energiju. Na taj način će se štedeti oko 5 GWh godišnje u proizvodnji, čime se proizvodnja čini efikasnijom. Takođe, još jedan ne manje bitan aspekat je što će implementacijom ovog rešenja radni i eksploatacioni vek agregata koji se koriste kao pogonski agregati u toku sinhronog starta u protočnoj hidroelektrani produžiti za osam godina, a potreba za remontom će biti manja. Naspram hidroelektrana sa kakvima smo već upoznati, RHE imaju ulogu da skladište viškove energije, unapređuje energetsku efikasnost u proizvodnim postrojenjima, jer svaki megavat uštede, bilo u novcu ili energiji, donosi dobrobit.

Tehnički deo

Novi dizel električni aparat snage 440 kVA u Stand-by režimu rada predviđen je za nužno napajanje potrošača 0,4 kV I prioriteta koji će se automatski uključivati (startovati) u slučaju ispada osnovnih i rezervnih izvora napajanja. Agregat se priključuje na sekciju II glavnog razvoda 0,4 kV, 50 Hz na levoj obali. Dizel agregat ima mogućnost i sinhronizacije tj.paralelnog rada sa mrežom 0,4 kV.

Dizel agregat u „Stand-by“ režimu rada nazivne snage 440 kVA je stacionarni, zatvorenog tipa, nužni izvor napajanja električnom energijom prioritetnih potrošača.

Novo projektovano stanje

Projektovan je dizel električni agregat (DEA) tipa „KOHLER-SDMO“, model: D440, zatvorenog tipa, u zvučno izolovanom kućištu, za potrebe rezervnog napajanja električnom energijom prioritetnih potrošača. Prostorija dizel generatorskog postrojenja građana je sa vatrootpornim zidovima od čvrstog materijala. Ovim projektom obuhvaćene su neophodne izmene radi modernizacije rezervnog napajanja.

Geografski položaj

Hidroelektrana „Zvornik nalazi se na reci Drini, u zapadnom delu Republike Srbije, u neposrednoj blizini mesta Mali Zvornik. HE „Zvornik“, kao najnizvodnija stepenica srednjeg toka reke Drine, pribransko je postrojenje sa dve mašinske zgrade – jedna na levoj, a druga na desnoj obali, koje zajedno sa branom pregrađuju reku Drinu.

Klima

Klima slivnog područja Drine gde se nalazi HE „Zvornik“ je tipična klontinentalna sa promenama koje nastaju usled uticaja planina. Praktično, sve padavine javljaju se za vreme zimskog perioda, odnosno od novembra do aprila. Mraz se javlja izuzetno od novembra do marta. Temperature se kreću od minimalne -30˚C, do maksimalne 40 ˚C.

Društveni i ekonomski interes

Revitalizacijom agregata povećava se pouzdanost rezervnog sistema napajanja sopstvene potrošnje HE “Zvornik”, kao i stepen sigurnosti I stabilnosti rezervnog napajanja hidroelektrane, što dopinosi I većoj pouzdanosti same hidroelektrane u okviru energetskog sistema Republike Srbije.

Tehnički deo

Kako su postrojenja sopstvene potrošnje u osnovnoj i dodatnoj elektrani od vitalnog značaja za rad kompletne elektrane u cilju sprečavanja havarijskih stanja, u slučaju nestanka mrežnog napajanja, ugrađen je dodatni izvor nezavisnog napajanja sopstvene potrošnje elektrane „HE Đerdap 2“. U slučaju havarije, agregat može da napaja celo postrojenje 72h.

Društveni i ekonomski interes

Sigurniji rad elektrane, značajne za stabilnost elektroenergetskog sistema i proizvodnju električne energije.

Tehnički deo

Izvršena je zamena postojećeg generatorskog prekidača generatora G4 u bloku 2 HE Đerdap 1 sa ugradnjom ormana pomoćne opreme prekidača. Zbog ugradnje novog generatorskog prekidača izvršena su prilagođenja postolja prekidača i uklapanje u postojeći sistem šinskih veza kako na strani generatora, tako i na strani transformatora jer je nova tropolna grupa generatorskog prekidača, proizvođača ABB tip: HECS-130R, koji je ugrađen različitih mera i konstrukcije u odnosu na stari prekidač.

Društveni i ekonomski interes

Najveća HE u elektroenergetskom sistemu Srbije.

Tehnički deo

Remontni radovi na statoru generatora podrazumevali su sanaciju toplih mesta na lim paketima i sanaciju labavosti lim paketa statora. Najpre je izvršena demontaža spoljašnjeg kućišta statora i štitova, demontaža rotora generatora, demontaža hladnjaka vodonika i svih ostalih pratećih elementa kako bi se pristupilo samom statoru.

U cilju sanacije toplih mesta i sanacije labavosti lim paketa statora izvršeno je kompletno preklinjavanje statora, pregled, čišćenje i pranje namotaja statora uz sva neophodna ispitivanja pre i posle završetka radova kao što su ispitivanje parametra izolacionog sistema namotaja statora, Bump Test – ispitivanje kompaktnosti lim paketa statora i termovizisko ispitivanje lim paket statora indukcijom 1 T.

Nakon kompletne elektro i mašinske montaža generatora (rotor, ležajevi, deklovi, štitovi, hladnjaci , elementi podmazivanja i zaptivanja, fleksibilne veze, nosači četkica) i provere zaptivnosti gasnog dela i rashladnog sistema generatora kao i svih neophodnih ispitivanja izvršeno je puštanje u probni rad odnosno pobuđivanje generatora, prva vrtnja agregata i sinhronizacije terećenja uz praćenje zagrevanja generatora.

Korisniku su predati izveštaji o izvedenim remontnim radovima sa svim mernim i kontrolnim listama, ocenom stanja opreme pre i posle remontnih radova kao i preporukama za naredni eksploatacioni period.

Društveni i ekonomski interes

Pored redovnih remonta u ТЕ „Morava“ izvršeni su i investicioni radovi na remontu agregata 125 MW u čijim radovima je učestvovala i Elektromontaža na remontu statora.

Remontni radovi doprineli su produženju radnog veka elektrane, pouzdanosti i energetskoj efikasnosti bloka, a rad elektrane je usklađen sa evropskim ekološkim standardima.

Tehnički deo

Pored osnovnih agregata u HE „Vrla 1“ ugrađen je kućni agregat, namenjen da bude izvor napajanja potrošača sopstvene potrošnje za sve četiri elektrane. Agregati na Vlasinskim HE rade u vreme vršnog opterećenja elektroenergetskog sistema. Izvor osnovnog napajanja potrošača sopstvene potrošnje na svim Vlasinskim hidropelektranama predstavlja 10 kV mreža, preko transaformatora prenosnih odnosa 10/0,42 kV odgovarajućih nazivnih snaga 10 kV mreža povezuje sve četiri elektrane i napajanje je moguće iz tri izvora:

• Osnovni izvor napajanja – preko jednog od dva transformatora prenosnih odnosa 35/10 kV, nazivnih sanaga 1000 kVA i transformatora 110/35 kV iz 110kV mreže u HE „Vrla 3“
• Rezervni izvor napajanja – preko kućnog agregata u HE „Vrla 1“ napona 0,4 kV; snage 750 kVA i transformatora prenosnog odnosa 10/0.4 kV; snage 1000 kVA
• Sigurnosni izvor napajanja – preko 10 kV dalekovoda HE „Vrla 1“ – Valjavica i 10 kV razvodnog postrojenja u HE „Vrla 1“

Kućni agregat je sa horizontalnom Pelton turbinom sa jednim mlazom, koja pogoni trofazni sinhroni generator snage 750 kVA. Smešten je u levom delu mašinske zgrade, posmatrano uzvodno, na koti 869.00 mnm.

Društveni i ekonomski interes

Agregat je namenjen da bude izvor napajanja potrošača sopstvene potrošnje za sve četiri elektrane – Vrla 1, 2, 3 i 4. Usled pravilnog i pouzdanog rukovanja, moguće je eksploatisanje kućnog agregata u narednom periodu od 30 godina. Obezbeđen je i potpuni automatski rad agregata sa daljinskim upravljanjem.

Tehnički deo

U tehnološkom procesu hlađenja generatora koristi se gasoviti vodonik. Da bi se generator napunio s vodonikom i pripremio za pogon potrebno je prethodno iz generatora istisnuti vazduh pomoću ugljen dioksida. Da bi se ovaj proces bezbedno odvijao potrebno je bilo adaptirati instalaciju za razvod gasova koja se sastoji od:

• Stanica ugljen dioksida
• Stanica vodonika
• Stanica razvoda gasa
• Ploča analizatora gasa
• Odvajač vlage vodonika
• Odvajač vlage vazduha
• Ekspander – dogrejač ugljen dioksida

Društveni i ekonomski interes

Osnovni cilj adaptacije bio je da se obezbedi sigurniji i bezbedniji rad stanice za razvod gasova, odnosno da se primenom mera bezbednosti smanji mogućnost za pojavom požara i eksplozije u stanici vodonika.

Ovom adaptacijom postignuto je da su se proširenjem stanice tehničkih gasova dobila dva odvojena prostora i to jedan predviđen za smeštaj baterija boca vodonika i drugi za smeštaj boca sa pod pritiskom utečnjenim ugljen-dioksidom. Između stanice vodonika i stanice ugljen-dioksida izveden je protivpožarni zid vatrootpornosti dva sata bez otvora, čime su prostori dveju stanica potpuno fizički odvojeni.

Tehnički deo

Postrojenje 110 kV funkcionalno se sastoji od dela na kome je smeštena primarna vazduhom izolovana rasklopna oprema i komandne zgrade za smeštaj sekundarne opreme.

Na PRP 110 kV Košava priključuje se postrojenje 35 kV sa transformacijom 35/110 kV i kompleks VE „Košava“.
PRP 110 kV Košava predstavlja deo prenosnog sistema Elektromreže Srbije. Shodno zahtevu EMS-a, predviđena je mogućnost rada PRP 110 kV Košava i kao interkonektivnog radnog postrojenja, odnosno prenosa snage jednog dalekovodnog polja kroz PRP 110 kV Košava.

Postrojenje 110 kV je izgrađeno na otvorenom prostoru sa aparatima i sigurnosnim razmacima za spoljnu montažu.

U postrojenju 110 kV su dva sistema cevnih sabirnica izvodena za sedam polja, a u
prvoj fazi opremljeno je pet polja i to:

1 polje E01 – trafo polje T01;
2 polje E02 – DV polje pravac TS Alibunar;
3 polje E03 – trafo polje T02;
4 polje E06 – spojno polje;
5 polje E07 – DV polje pravac TS Vršac 1.

Ostavljen je prostor za polje E04 – rezervno DV polje 110 kV i za polje E05 – trafo polje
za treći transformator T03, koja se ovim projektom nisu opremala.

Društveni i ekonomski interes

Izgradnjom vetroelektrana postiže se proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora odnosno iz energije vetra čime se Srbija strateški pozicionira kao proizvođač zelene energije.

Energija vetra je jedan od čistih načina za dobijanje električne energije, zbog čega je u svetu prepoznata kao važan faktor za budućnost naše planete. Vetar je obnovljivi izvor energije, što znači da se za razliku od fosilnih goriva, na primer, neće potrošiti, a pri proizvodnji električne energije ne oslobađa gasove usled sagorevanja koji bi povećavali efekat staklene bašte na našoj planeti i tako nepovoljno uticali na globalno zagrevanje.